Kraljevo pismo - E-book - ePub

Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno prizeljkuje obavezu dolicniju pravom muskarcu. Sa svojih sesnaest godina najradije bi krenuo sa preostalim mladicima u boj. Mnogi se vise nikada nisu vratili iz desetogodisnjeg rata ali za njega je bilo casnije izgubiti glavu za otadzbinu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali jednoga dana ce se posreciti pastiru pa ce susresti princa na obroncima Najaca.
Vec je neko vreme bezuspesno trazio kurira, bilo je gotovo nemoguce naci nekoga ko bi uspeo neopazeno da prodje kroz neprijateljske redove bez da privuce na sebe pozornost. Princu zapadne momak za oko pa nameri da ga posalje kod kralja u Pariz uz napomenu da je pismo od ogromne vaznosti. Od njene sadrzine zavisi sudbina citavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke. Iako mu je selo poverilo svoje stado, Philip potajno prizeljkuje obavezu dolicniju odraslom muskarcu.
Sa svojih sesnaest godina najradije bi krenuo sa ostalim mladicima u boj za slobodu Francuske. Mnogi se vise nikada nisu vratili iz desetogodisnjeg rata ali za njega je bilo casnije izgubiti glavu za otadzbinu nego obavljati posao primeren kakvom starcu. Ali koncano ce mu se posreciti kada princ prodje sa svojom dvorskom svitom obroncima Najaca. Ovaj je vec neko vreme bezuspesno trazio kurira koji ce odneti njegovo  pismo kralju a bilo je gotovo nemoguce naci nekoga ko bi neopazeno prosao kroz neprijateljske redove.
Princu zapadne za oko naociti momcic  pa ga posalje sa pismom kod kralja u Pariz uz napomenu da je ono od ogromne drzavne vaznosti. Od njene sadrzine zavisi sudbina citavog naroda i ni po koju cenu ne sme pasti u neprijateljske ruke. Tako se Philip uputio daleko na sever bez prilike da se oprosti. Ponesen plemenitim osecanjem da cini nesto dobro za Francusku, ogledao je pismo na plamenu svece dok se nocima skrivao po sumama, stalama i senjacima kako bi bio izbegao poglede znatizeljnika.
Koliko je samo zeleo da izlomi purpurni pecat od voska sa otiskom princevog prstena i procita ispisane reci ali osecaj casti mu to nije dozvoljavao. Sto se primicao blize Parizu s'tim je njegovo odusevljenje sve vise splasnjavalo. Zima i sneg su se vec uveliko spustili na krovove Pariza kada je zakucao na dvorska vrata. A onda kada je konacno stigao na svoj cilj moralo je sve doci drugacije. Samo par kitnjasto ispisanih reci su cinili sadrzinu zutog pergamenta.
Sadrzinu koja je za pastira bila sramotni udarac u lice. Udarac njemu i svakom sirotom coveku u Francuskoj koji je zadnju paru odvajao od svojih gladnih usta i davao je kralju kako bi opremio vojsku dok se novac nije trosio na to vec se gomilao u kraljevskoj riznici. Preplavljen ogorcenjem i razocarenjem drznuo se na ono sto se niko nikada nije usudio, da iskrenom recju osudi princa. Iako je ucinio sve kako bi pismo sigurno stiglo na odrediste, ono sto je rekao je za kralja znacilo samo jedno.
Izdaju! Mladalacke iluzije o plemenitosti krune, o nuznosti rata i plemenitoj pogibiji mladica su se rasprsnule kao mehur od sapunice.